шпрот
Род. п. -а. Из нем. Sprotte – то же, стар. Sprott м. (Клюге-Гётце 582); см. Горяев, Доп. 1, 57.
Источник:
Этимологический словарь русского языка Макса Фасмера
на Gufo.me
Род. п. -а. Из нем. Sprotte – то же, стар. Sprott м. (Клюге-Гётце 582); см. Горяев, Доп. 1, 57.