торжествующий
торжеству́ющий
1) прич. от торжествовать
2) прил. книжн. (победный; ликующий) triunfante, triunfal
Источник:
Большой русско-испанский словарь
на Gufo.me
торжеству́ющий
1) прич. от торжествовать
2) прил. книжн. (победный; ликующий) triunfante, triunfal