изречь
изре́чь
(1 ед. изреку) сов., вин. п., уст., ирон.
proferir (непр.) vt
Источник:
Большой русско-испанский словарь
на Gufo.me
изре́чь
(1 ед. изреку) сов., вин. п., уст., ирон.
proferir (непр.) vt