разнять
разня́ть
(1 ед. разниму) сов., вин. п.
1) разг. separar vt
2) (дерущихся) separar vt, apartar vt
3) спец. (разобрать на части) desarmar vt; desmontar vt
Источник:
Русско-испанский словарь
на Gufo.me
![](http://cdn.gufo.me/i/lec-photo.jpg)
разня́ть
(1 ед. разниму) сов., вин. п.
1) разг. separar vt
2) (дерущихся) separar vt, apartar vt
3) спец. (разобрать на части) desarmar vt; desmontar vt