измять
измя́ть
(1 ед. изомну) сов., вин. п.
1) arrugar vt, ajar vt; abollar vt (покрыть вмятинами)
2) (ногами, колёсами) aplastar vt
Источник:
Русско-испанский словарь
на Gufo.me
измя́ть
(1 ед. изомну) сов., вин. п.
1) arrugar vt, ajar vt; abollar vt (покрыть вмятинами)
2) (ногами, колёсами) aplastar vt