utrafić
utrafi|ć
~ony сов. попасть; ● ~ w (samą) porę подоспеть (как раз) вовремя;
~ komuś w gust (w smak) угодить на чеи-л. вкус
+ trafić
Источник:
Польско-русский словарь
на Gufo.me
utrafi|ć
~ony сов. попасть; ● ~ w (samą) porę подоспеть (как раз) вовремя;
~ komuś w gust (w smak) угодить на чеи-л. вкус
+ trafić