rozbitek
rozbit|ek
♂, Р. ~ka, мн. И. ~kowie/~ki 1. жертва кораблекрушения;2. ~ki мн. разбитые войска (части); ● ~ życiowy неудачник; жизненный банкрот
Источник:
Польско-русский словарь
на Gufo.me
rozbit|ek
♂, Р. ~ka, мн. И. ~kowie/~ki 1. жертва кораблекрушения;2. ~ki мн. разбитые войска (части); ● ~ życiowy неудачник; жизненный банкрот