pinnacle
Pinnacle [ˊpɪnəkl]
1. n
1) вершина; кульминационный пункт
2) остроконечная башенка, бельведер, шпиц
2. v
1) возносить
2) украшать башенками
Источник:
Англо-русский словарь Мюллера
на Gufo.me
Pinnacle [ˊpɪnəkl]
1. n
1) вершина; кульминационный пункт
2) остроконечная башенка, бельведер, шпиц
2. v
1) возносить
2) украшать башенками