bracing
Bracing [ˊbreɪsɪŋ]
1. pres. p. от brace 2
2. a бодрящий (о воздухе); укрепляющий
3. n крепление, связь; расчалка
Источник:
Англо-русский словарь Мюллера
на Gufo.me
Bracing [ˊbreɪsɪŋ]
1. pres. p. от brace 2
2. a бодрящий (о воздухе); укрепляющий
3. n крепление, связь; расчалка