eilig
1. adj
1) срочный, спешный
2) торопливый, поспешный
2. adv
употр. в сочетаниях
ich habe es (sehr) eilig — я (очень) спешу, мне (очень) некогда
nur nicht so eilig — только без спешки
Источник:
Немецко-русский словарь
на Gufo.me
1. adj
1) срочный, спешный
2) торопливый, поспешный
2. adv
употр. в сочетаниях
ich habe es (sehr) eilig — я (очень) спешу, мне (очень) некогда
nur nicht so eilig — только без спешки