draufkriegen
draufkriegen vt:
eins [was] draufkriegen разг.
1) получить нагоняй
2) быть битым (побеждённым)
3) пострадать
Источник:
Большой немецко-русский словарь
на Gufo.me
draufkriegen vt:
eins [was] draufkriegen разг.
1) получить нагоняй
2) быть битым (побеждённым)
3) пострадать